Usklađenost sa propisima o zaštiti konkurencije: osnovni pojmovi
Propisi o zaštiti konkurencije štite tržište od ponašanja koje narušava fer uslove poslovanja, kao što su karteli, dogovaranje cena ili zloupotreba dominantnog položaja. Za kompanije to znači obavezu da pažljivo planiraju ugovore sa partnerima, cenovnu politiku i marketinške strategije. U praksi, mnoge firme krše pravila ne zato što žele da manipulišu tržištem, već zato što ne prepoznaju rizične situacije u svakodnevnim poslovnim odnosima. Zato je važno da menadžment razume osnovne pojmove i uvodi jasna interna pravila ponašanja.Pravni okvir i nadležna Komisija za zaštitu konkurencije
Osnovni propis u Srbiji je Zakon o zaštiti konkurencije, koji uređuje zabranjene sporazume, zloupotrebu dominantnog položaja i kontrolu koncentracija (spajanja i akvizicija). Za primenu ovog zakona nadležna je Komisija za zaštitu konkurencije, koja sprovodi istrage, donosi rešenja i izriče novčane kazne. Pored Komisije, važnu ulogu imaju i drugi organi, kao što su Poreska uprava i sudovi, posebno kada se antimonopolski prekršaji odraze na poreski tretman ili dovode do naknade štete konkurentima i potrošačima. Kod određenih sektora mogu biti relevantne i evropske regulative, naročito kada kompanija posluje na više tržišta u regionu.Šta se smatra zabranjenim sporazumom i rizičnim ponašanjem
Zabranjeni sporazumi i dogovori o ograničavanju konkurencije ne moraju uvek biti formalizovani pisanim ugovorom. Dovoljna je i usmena saglasnost ili usklađeno ponašanje više učesnika na tržištu. Zbog toga je važno razumeti tipične obrasce koje Komisija prepoznaje kao rizične.- Karteli i dogovaranje cena: uključuju dogovor konkurenata o minimalnim ili fiksnim cenama, rabatima, maržama ili drugim uslovima prodaje, čime se eliminiše cenovna konkurencija.
- Podela tržišta ili kupaca: sporazumi kojima se konkurenti „dogovaraju“ da svaki drži svoj region, grupu kupaca ili kategoriju proizvoda, bez međusobnog takmičenja.
- Ograničavanje proizvodnje ili distribucije: koordinacija kojom se veštački smanjuje ponuda radi održavanja viših cena ili uslovljava pristup određenim kanalima prodaje.
- Razmena poslovno osetljivih informacija: deljenje podataka o budućim cenama, planovima akcija, maržama ili strategijama, naročito na sastancima udruženja poslodavaca ili branžnim događajima.
Kako teče postupak pred Komisijom i koje su posledice
Postupak pred Komisijom za zaštitu konkurencije može početi po prijavi konkurenta, potrošača, državnog organa ili po službenoj dužnosti. U nekim slučajevima Komisija sprovodi nezavisne istrage, uključujući nenajavljene preglede prostorija (tzv. dawn raids) i prikupljanje elektronske komunikacije.- Pokretanje postupka i obaveštenje stranaka o sumnji na povredu propisa.
- Prikupljanje dokaza – dokumentacije, korespondencije, izjava zaposlenih.
- Mogućnost davanja primedbi i odbrane od strane kompanije.
- Donošenje rešenja, izricanje novčanih kazni i mera za otklanjanje povrede.
Program usklađenosti (compliance program) kao zaštita kompanije
Najbolji način da kompanija izbegne antimonopolske rizike jeste uvođenje strukturisanog programa usklađenosti sa propisima o zaštiti konkurencije. Cilj takvog programa je da jasno definiše šta zaposleni smeju, a šta ne smeju da rade u kontaktu sa konkurentima, dobavljačima i distributerima.Jasna interna pravila i procedure
Preporučuje se donošenje internih politika koje objašnjavaju zabranjene sporazume, pravila komunikacije sa konkurentima i postupanje na sastancima udruženja. Pravila treba da budu jednostavna, praktična i prilagođena konkretnoj industriji, a ne samo prepis zakonskog teksta.Obuka zaposlenih i menadžmenta
Redovna obuka menadžera prodaje, nabavke i marketinga pomaže da prepoznaju rizične situacije i na vreme zatraže savet. Obuke treba da uključuju primere iz prakse, simulacije situacija i jasne „do & don’t“ liste za svakodnevni rad.Interni kanali za prijavu sumnji
Uspostavljanje poverljivih kanala za prijavu sumnjivih dogovora ili pritisaka omogućava kompaniji da interna pitanja reši pre nego što postanu predmet istrage Komisije. Time se smanjuje rizik od dugotrajnog postupka i visokih kazni.Primeri iz prakse: šta može poći po zlu
U praksi, regulatorni organi su više puta pokretali postupke protiv velikih trgovinskih lanaca zbog sumnje u dogovaranje cena i uslova nabavke. U takvim slučajevima, predmet analize nisu samo pisani ugovori, već i mejl komunikacija, interne prezentacije i zapisnici sa sastanaka. Tipičan scenario je „neformalni dogovor“ sa konkurentom da se cene ne spuštaju ispod određenog nivoa ili da se određeni artikli ne stavljaju u agresivne promocije. Iako ovakav dogovor može delovati kao kratkoročna zaštita marže, on istovremeno predstavlja ozbiljan rizik koji može dovesti do višemilionskih kazni i negativnih medijskih naslova.„Dobro postavljen program usklađenosti ne koči prodaju – naprotiv, on omogućava sigurniji rast u okvirima propisa.“ – Omerović – Rakić & Partners
Dodatna pitanja o zaštiti konkurencije
Mnoge dileme menadžera tiču se svakodnevnih situacija: da li smeju da razgovaraju sa konkurentima o cenama, kakvi rabati su dozvoljeni i kako reagovati na zahtev partnera koji deluje sumnjivo. Slede kratki odgovori na najčešća pitanja.Da li mogu da razgovaram sa konkurentima o cenama?
Razgovori sa konkurentima o budućim cenama, rabatima ili zajedničkim akcijama po pravilu su rizični i mogu se smatrati dogovaranjem cena. Svaku takvu situaciju treba prethodno proveriti sa pravnim timom.Šta je zabranjeno u okviru udruženja poslodavaca?
Udruženja ne smeju da budu platforma za razmenu detaljnih podataka o maržama, planiranim akcijama ili drugim osetljivim informacijama. Dozvoljene su opšte analize tržišta, ali ne i koordinacija poslovnih politika.Da li je svaka visoka marža zloupotreba dominantnog položaja?
Visoka marža sama po sebi nije dokaz zloupotrebe. Ključno je pitanje da li kompanija ima dominantan položaj i da li koristi svoju poziciju da isključi konkurente sa tržišta ili neopravdano optereti potrošače.Dodatne informacije i kontakt sa pravnim timom
Za detaljniji pregled naših usluga u oblasti privrednog prava i zaštite konkurencije, posetite stranicu Usluge i O nama. Ako sumnjate da je vaše poslovanje izloženo antimonopolskim rizicima ili je protiv vaše kompanije pokrenut postupak, preporučujemo da što pre kontaktirate stručni tim putem stranice Kontakt.Često postavljana pitanja
Kakve kazne preti firmama za kršenje propisa o zaštiti konkurencije?
Komisija može izreći novčanu kaznu u iznosu do 10% ukupnog godišnjeg prihoda kompanije, kao i mere za otklanjanje posledica povrede, što može značajno uticati na poslovanje.Da li program usklađenosti može umanjiti kaznu?
Pažljivo sproveden program usklađenosti može biti olakšavajuća okolnost, posebno ako kompanija na vreme prepozna problem i sarađuje sa Komisijom, ali ne garantuje automatsko oslobađanje od odgovornosti.Šta je leniency (pokajnički) program?
Leniency program omogućava učesnicima kartela da prijave zabranjeni sporazum i u zamenu dobiju oslobađanje ili umanjenje kazne. Pravovremeno obraćanje Komisiji može biti ključ za smanjenje finansijskog rizika.Da li mala preduzeća treba da brinu o zaštiti konkurencije?
Da, jer se pravila primenjuju na sve učesnike na tržištu. I manji dogovori između nekoliko firmi mogu biti kvalifikovani kao zabranjeni sporazumi i dovesti do sankcija.Treba vam savet o zaštiti konkurencije?
Ako želite da smanjite rizik antimonopolskih kazni i postavite održiv program usklađenosti, pošaljite nam osnovne informacije i dokumenta za brzu orijentacionu analizu – kontaktirajte ORP tim. Tim Omerović – Rakić & Partners ima više od 15 godina iskustva u oblasti privrednog i korporativnog prava, uključujući savjetovanje u postupcima pred Komisijom za zaštitu konkurencije i drugim domaćim i međunarodnim institucijama.Ovaj tekst ima isključivo informativni karakter i ne predstavlja pravni savet. Za konkretne slučajeve, obratite se advokatu ili našem timu putem stranice Kontakt.
